Tri najzdravije masti

Oko masti postoji velika konfuzija. Decenijama su nas savetovali da izbegavamo zdrave prirodne masti, a koristimo rafinisana ulja, za koja se pokazalo da nisu zdrava. Dr Mark Hajman, autor knjige „Jedite masno, budite vitki“, smatra da su tri najzdravije masti: maslinovo, kokosovo ulje i gi (ghi, prečišćeni maslac).

Po mišljenju ovog lekara, ali i mnogih drugih medicinskih stručnjaka danas, savet da se unosi samo 5% kalorija iz zasićenih masti podstakao je ljude da koriste rafinisana biljna ulja u velikim količinama. Takođe, zvanični izvori su savetovali široku javnost da 5 do 10% kalorija unose iz polinezasićenih masti. A rezultat tog i drugih veoma loših nutricionističkih saveta bio je da se unos omega 6 masnih kiselina drastično povećao. Amerikanci danas, po rečima dr Hajmana, konzumiraju bar dvaput više linolne kiseline nego 1960-tih godina.

Rafinisana ulja nisu dobra?

Šta je posledica ovoga? Povećana konzumacija omega 6 biljnih ulja (a u njih spada rafinisano suncokretovo ulje koje je najčešće u upotrebi i kod nas) je povećan broj upalnih oboljenja – zato što ova ulja izrazito podstiču upale. Preterena konzumacija omega 6 masnih kiselina, a nedovoljna konzumacija omega 3 masnih kiselina snažno doprinosi pojavi razni bolesti, u koje spadaju: gojaznost, predijabetes, dijabetes tip 2, artritis, astma, kardiovaskularne bolesti i autoimune bolesti.  

Pa čak i ako konzumiramo omega 3 masne kiseline, veliki unos omega 6 masnih kiselina poništava sve zdravstvene dobrobiti od omega 3. Ova neravnoteža u ishrani donela je katastrofalnih posledica po zdravlje opšte populacije. Veliku ulogu u tome imala je i industrija ulja, koja je „gurala“ nezdrave masti poput margarina i rafinisanih biljnih ulja, pod vidom zdravih zamena za prirodne masnoće.

Mnogo bolji izbor, tvrdi dr Hajman, ali i nekoliko drugih istaknutih nutricionista i lekara danas, jesu zdrave zasićene biljne masti, kao što je kokosovo ulje, i stabilne zasićene životinjske masti, kao što je puter, a još bolji od putera je prečišćeni puter, tzv. ghi.
Nova istraživanja, na primer, pokazuju da kokosovo ulje poboljšava odnos „dobrog“ i „lošeg“ holesterola, što je dobro po zdravlje. A što se tiče putera, pokazalo se da on poboljšava kvalitet LDL („lošeg“) holesterola, povećavajući mu veličinu i smanjujući šanse da doprinese srčanim oboljenjima. Zasićene masnoće takođe podižu nivo HDL („dobrog“) holesterola. Pri tome, ove masti, (naravno, ako se sa njima ne preteruje) ne podstiču upale.

Maslinovo i kokosovo ulje rešavaju problem

Dr Hajman zato preporučuje da iz ishrane izbacimo sva rafinisana biljna ulja, a da se umesto toga oslonimo najviše na ekstra devičansko maslinovo ulje, kokosovo ulje, puter i gi. I to ne samo u salati: pokazalo se da ekstra devičansko maslinovo ulje, kokosovo ulje i puter imaju dovoljno visoku tačku dimljenja, pa su pogodni i za termičku obradu hrane  – kuvanje i prženje.

Pri tome, maslinovo ulje je najbolje za sirove salate i dinstanje na niskoj temperaturi. Kokosovo ulje podnosi temperature do 175^oC, pa je odlično za pečenje i dinstanje na srednjoj vatri. Ghi (prečišćeni puter) podnosi temperature od 200 do 260^oC, pa je odličan za sve vrste termičke obrade. I puter i gi su bogati omega 3 masnim kiselinama, butiričkom kiselinom koja podstiče imunitet i suzbija upale i štiti od malignih promena na debelom crevu, a takođe su dobar izvor vitamina D i A.

Naravno, najbolje je uvek odabrati organska ulja ako je moguće, i hladno ceđena. Treba ih čuvati u tamnim teglama i na hladnijem mestu (ne nužno u frižideru). Tegle u kojima držite ulja uvek čvrsto zatvorite, jer kiseonik doprinosi oksidaciji. Takođe, dr Hajman preporučuje da, bez obzira na rok trajanja, ne držimo ulje duže od 2 meseca u špajzu.

Detaljnije o low carb i keto dijeti pogledajte ovde.

Stručne reference
http://drhyman.com/blog/2016/11/01/fat-not-make-fat/
www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/7849650
http://ajcn.nutrition.org/content/67/5/828.short