Zasićene masti nisu loše

Pitate se, kako je moguće da zasićene masti nisu loše? Jednoj od većih nutricionističkih zabluda doprineo je američki naučnik dr Ensel Kejs, kad je povezao korišćenje zasićenih masti sa srčanim oboljenjima kod odraslih. Stručnjaci danas smatraju da je njegov rad pun nedostataka, a osnovni zaključak proizvoljan.

Taj rad dr Kejsa (Ancel Keys) napisan 50-tih godina prošlog veka isprva nije bio prihvaćen ni od naučne javnosti, ali su na kraju medicinska društva i državne ustanove prihvatile Kejsove zaključke, pa je počela era demonizacije prirodnih masti – na veliku radost proizvođača prerađene hrane.

Iako danas većina eksperata smatra Kejsove zaključe proizvoljnim, iako je Švedski savet za procenu prehrambene tehnologije pre dve godine na osnovu desetina hiljada pregledanih radova zaključio da je optuživanje zasićenih masti za srčana oboljenja potpuna zabluda, mnogi ljudi i danas veruju da zasićene masti, čak i u tako prirodno zdravim i hranljivim namirnicama kao što su jaja i kokosovo ulje doprinose srčanim oboljenjima – uprkos svim dokazima koji danas ukazuju da je upravo obrnuto.

Zasićene masti povećavaju veličinu molekula LDL holesterola

Stvar koje se ljudi najviše plaše kad se tiče zasićenih masti je njihova navodna sklonost da povećaju količinu “lošeg” holesterola (LDL, lipoproteina niske gustine), koji je uključen u arteriosklerozu i kardiovaskularna oboljenja. Ali, danas su naša znanja o holesterolu i njegovoj ulozi mnogo potpunija nego što su bila 50-tih godina 20. veka.

Na primer, danas se zna da su samo male čestice LDL holesterola povezane sa srčanim oboljenjima, a ne i velike čestice – a dokazano je da zasićene masti povećavaju količinu LDL holesterola sa velikim česticama. Proučavanje objavljeno u časopisu  The American Journal of Clinical Nutrition utvrdilo je da je unos zasićenih masti kroz ishranu povezan sa povećanim koncentracijama većih LDL čestica kod odraslih. Još jedno kasnije istraživanje, objavljeno u istom časopisu, potvrdilo je ovaj zaključak.

Zasićene masti povećavaju količinu HDL holesterola

A što je još bolje, istraživanja koja se i dalje odvijaju ukazuju da zasićene masti u stvari povećavaju količinu HDL (lipoproteina velike gustine), a to je “dobar” holesterol koji zapravo transportuje holesterol iz arterija u jetru da bi se tamo ponovo iskoristio ili izbacio iz organizma. Na primer, istraživanje objavljeno u časopisu Arteriosclerosis & Thrombosis 1992. godine utvrdilo je da “kada su se davale umesto ugljenih hidrata, sve masne kiseline su podizale nivo HDL holesterola”, a taj efekat se “smanjivao sa povećanjem nesazićenosti masnih kiselina”.

Ti rezultati ukazuju da, suprotno uobičajenom verovanju, konzumacija zasićenih masti može da aktivno doprinese kardiovaskularnom zdravlju.

Zasićene masti mogu da doprinesu mršavljenju

Još jedno verovanje je da nas konzumacija zasićenih masti goji. Ali, to je samo pola istine. Zasićene masti će nas ugojiti, ako uz to jedemo namirnice bogate ugljenim hidratima i rafinisanim šećerima. Ishrana sa velikom količinom masti, a malom količinom ugljenih hidrata, npr. paleo ili ketogena ishrana, daje pouzdane rezultate u skidanju suvišnih kilograma. Na primer, proučavanje objavljeno u časopisu Nutrition & Metabolism pokazalo je da postoji “izrazita prednost od (ketogene ishrane sa veoma malo ugljenih hidrata) u odnosu na (ishranu sa malo masnoća) što se tiče gubitka kilograma i masti za kratko vreme, posebno kod muškaraca.”

Štaviše, proučavanja su pokazala da se neke masne namirnice kad se uzimaju kao dodatak ishrani mogu da doprinesu mršavljenju. Brazilsko istraživanje objavljeno 2009. u časopisu Lipids, utvrdilo je da su žene koje su dnevno konzumirale 3dl kokosovog ulja u poređenju sa kontrolnom grupom imale značajno smanjenje masnoća oko trbuha. Taj efekat je pripisan velikoj koncentraciji srednjelančanih triglicerida u kokosovom ulju što je oblik zasićene masti koji naše telo metabolizuje neuobičajeno brzo.

Zaključak

Sve je više razloga da se zasićene masti koriste, umesto da ih se plašimo. Čak i istraživači glavne struje počinju da prihvataju činjenicu da, na primer, omlet ispržen na puteru predstavlja daleko zdraviji doručak nego cerealije sa obranim mlekom. Mnogi od nas su to verovatno instinktivno znali tokom odrastanja, ali je nauci potrebno dosta vremena da se usaglasi sa zdravim razumom. Naše bake su bile potpuno u pravu!

Izvori:
http://ajcn.nutrition.org
www.ncbi.nlm.nih.gov
www.nutritionandmetabolism.com