Kako čitati deklaraciju na proizvodu?

Najvažniji deo pakovanja hrane često je onaj koji ne pokušava da privuče vašu pažnju.

Na prednjoj strani piše „fit“, „natural“, „protein“, „bez dodatog šećera“, „superfood“, „organsko“, „izvor vlakana“. Tu su fotografije voća, zeleno lišće, zlatne žitarice i savršeno servirani obroci.

A onda okrenete proizvod.

Tamo vas čekaju sitna slova koja često govore mnogo više od cele prednje strane ambalaže.

Deklaracija je lična karta hrane.

Ne morate biti nutricionista da biste je razumeli. Zapravo, ako naučite nekoliko jednostavnih pravila, za manje od jednog minuta možete prilično dobro proceniti šta se nalazi u pakovanju, koji sastojci dominiraju, koliko proizvod ima šećera, soli, proteina ili vlakana i da li marketinška poruka sa prednje strane zaista odgovara njegovom sastavu.

Hajde zato da naučimo da „čitamo“ hranu pre nego što je pojedemo.

Prvo pravilo: ne počinjite od kalorija

Većina ljudi,kada pogleda nutritivnu tabelu, prvo traži kalorije.

To jeste koristan podatak, ali vam sam po sebi govori vrlo malo o kvalitetu hrane.

Dva proizvoda mogu imati gotovo isti broj kalorija, a potpuno različit sastav.

Na primer, 400 kcal može doći iz kombinacije rafinisanog brašna, šećera i masti, ali i iz obroka koji sadrži integralnu žitaricu, orašaste plodove, semenke i druge nutritivno vredne namirnice.

Zato je mnogo bolje krenuti drugim redom:

šta je proizvod → od čega je napravljen → koliko toga sadrži → tek onda koliko ima kalorija.

Počnite od pravog naziva hrane

Veliko ime na prednjoj strani ambalaže nije nužno isto što i zakonski naziv proizvoda.

Brend može proizvod nazvati kreativno, ali deklaracija treba jasno da pokaže šta ta hrana zapravo jeste. Srpski pravilnik propisuje da trgovačko ime ili naziv brenda ne može zameniti naziv hrane.

To je korisno kada ispred sebe imate, na primer, proizvod čiji dizajn izgleda kao „zdravi namaz“, „fit desert“ ili „biljni napitak“.

Pre nego što donesete zaključak, pronađite njegov pravi naziv.

Ponekad samo jedna rečenica sitnijim slovima potpuno promeni način na koji gledamo proizvod.

Lista sastojaka je najvažnijih 20 sekundi čitanja deklaracije

Ako imate vremena da pogledate samo jednu stvar, pogledajte sastojke.

Pravilo je jednostavno i izuzetno korisno:

sastojci se navode prema opadajućem redosledu njihove mase u trenutku proizvodnje.

Dakle, prvog sastojka ima najviše, zatim sledećeg nešto manje i tako redom. To je propisano i pravilima deklarisanja hrane u Srbiji.

Ako na proizvodu koji izgleda kao „lešnik krem“ prvi vidite šećer, a lešnik tek nekoliko mesta kasnije, već ste saznali veoma mnogo.

Ako je prvi sastojak integralna žitarica, orašasti plod, mahunarka ili seme, priča izgleda drugačije.

Kratka deklaracija nije automatski bolja – ali često može biti jednostavnija

Postoji popularno pravilo:

„Ako proizvod ima više od pet sastojaka, nemoj ga kupiti.“

To je previše pojednostavljeno.

Odlična mešavina može imati deset kvalitetnih sastojaka: ovsene pahuljice, orahe, bademe, chia seme, lan, kakao, cimet, suvo voće…

Sa druge strane, proizvod od tri sastojka može biti gotovo samo brašno, mast i šećer.

Dakle, ne brojite sastojke.

Čitajte koji su.

Naravno, kod jednostavnih proizvoda lista može biti izuzetno kratka. Kod proizvoda kao što su Beyond chia seme, psilijum ili integralni basmati pirinač, upravo jednostavnost same namirnice može biti jedna od prednosti.

Ako se nešto reklamira na prednjoj strani, potražite koliko ga zaista ima

Ovo je odličan mali trik.

Ako je neki sastojak posebno naglašen nazivom, slikom ili grafikom, propisi u određenim slučajevima zahtevaju navođenje njegove količine.

Zamislite proizvod sa ogromnim jagodama na ambalaži.

Ne gledajte samo sliku.

Potražite:

jagoda – koliko procenata?

Isto možete učiniti sa bademom, kakaoom, lešnikom, voćem ili drugim istaknutim sastojkom.

Ponekad ćete otkriti da sastojak koji vizuelno dominira pakovanjem zapravo čini vrlo mali deo proizvoda.

Tu deklaracija postaje mnogo korisnija od reklame.

Šećer na deklaraciji: dve potpuno različite informacije

Ovo je deo koji zbunjuje ogroman broj ljudi.

U nutritivnoj tabeli videćete:

ugljeni hidrati
od kojih šećeri

Ali „od kojih šećeri“ ne znači automatski dodati šećer.

To je ukupna količina šećera prisutnih u proizvodu, uključujući i šećere koji prirodno postoje u sastojcima.

Na primer, običan jogurt može sadržati šećere zbog prirodno prisutne laktoze čak i kada mu nije dodat običan šećer.

Kako onda otkriti da li je šećer dodat?

Vratite se na listu sastojaka.

Tamo tražite šećer, glukozni sirup, fruktozu, med, različite sirupe i druge zaslađujuće sastojke.

Zato se lista sastojaka i nutritivna tabela uvek čitaju zajedno.

„Bez dodatog šećera“ nije isto što i „bez šećera“

Još jedna važna zamka.

Proizvod može legitimno da nema dodat šećer, a ipak da prirodno sadrži značajnu količinu šećera.

Suvo voće je dobar primer.

Ako od voća napravimo proizvod bez dodavanja saharoze ili sirupa, on i dalje može imati dosta prirodno prisutnih šećera.

Zato tvrdnju „bez dodatog šećera“ nikada nemojte čitati kao:

„ovaj proizvod nema šećere“.

Pogledajte nutritivnu tabelu i dobićete kompletniju sliku.

Nutritivna tabela: kako je čitati bez kalkulatora?

Prema pravilima deklarisanja, obavezna nutritivna deklaracija obuhvata energetsku vrednost i količine masti, zasićenih masnih kiselina, ugljenih hidrata, šećera, proteina i soli. Vlakna mogu biti dodatno navedena. Vrednosti se standardno izražavaju na 100 g ili 100 ml, što nam omogućava direktnije poređenje proizvoda.

Upravo je 100 grama vaš najbolji prijatelj u prodavnici.

Ako jedna granola navodi malu porciju od 30 g, a druga 45 g, poređenje po porcijama postaje zbunjujuće.

Pogledajte obe na 100 g.

Odmah možete porediti koliko imaju šećera, proteina, masti, vlakana ili soli.

Kalorije

Kalorijska vrednost govori koliko energije proizvod daje.

Važna je, ali nikada nije cela priča.

Masti i zasićene masti

Ne treba bežati od svake hrane bogate mastima.

Orašasti plodovi i semenke prirodno mogu imati dosta masti, a potpuno drugačiji nutritivni profil od mnogih industrijskih grickalica.

Zato gledajte i izvor masti, odnosno listu sastojaka.

Ugljeni hidrati i šećeri

Pogledajte koliko ukupno ima ugljenih hidrata, a zatim koliko od toga čine šećeri.

Ponovo: za pitanje da li je šećer dodat morate pogledati sastojke.

Proteini

Posebno koristan podatak kada birate biljne zamene za meso, doručke, namaze ili proizvode namenjene aktivnim ljudima.

Dva proizvoda koja izgledaju gotovo isto mogu imati veoma različit sadržaj proteina.

So

So je jedna od stavki koju ljudi često potpuno preskoče.

Ako redovno jedemo mnogo industrijski prerađene hrane, upravo se kroz više takvih proizvoda količina soli tokom dana lako sabira.

A gde su vlakna?

Zanimljivo je da vlakna nisu deo osnovnog obaveznog paketa nutritivnih podataka u svakom slučaju, ali se mogu navesti u nutritivnoj deklaraciji.

Za Beyond kupce ovo je posebno korisna stavka.

Kada poredite žitarice, semenke, proizvode sa psilijumom ili inulinom, sadržaj vlakana može vam reći mnogo više nego veliki natpis „fit“ na prednjoj strani ambalaže.

Ali i ovde važi isto pravilo:

ne jurite jedan broj.

Hrana koja ima dosta vlakana, ali istovremeno ogromnu količinu šećera i vrlo malo nutritivne vrednosti, ne postaje automatski odličan izbor samo zbog vlakana.

Alergeni: za neke ljude najvažniji deo deklaracije

Ako imate alergiju ili intoleranciju, ovo nije nutritivna zanimljivost već ključna informacija.

Alergeni moraju biti jasno navedeni, a u listi sastojaka naglašeni drugačijim fontom, stilom ili pozadinom kako bi se razlikovali od ostalih sastojaka.

Zato ćete često videti:

SOJA, MLEKO, PŠENICA, ORASI…

podebljano ili drugačije označeno.

Ovo je naročito važno kod složenijih proizvoda kod kojih alergen možda nije očigledan iz samog naziva.

Na primer, čovek verovatno očekuje soju u tofuu.

Ali možda ne očekuje gluten ili orašasti plod u proizvodu koji na prvi pogled nema veze sa njima.

Zato alergeni nisu deo deklaracije koji treba preskakati.

E-brojevi nisu automatski znak „loše hrane“

Evo još jednog čestog mita.

Vidimo „E“ i broj i odmah zaključimo:

hemija.

E-broj je pre svega standardizovana oznaka za prehrambeni aditiv.

To samo po sebi ne govori da li je ceo proizvod nutritivno dobar ili loš.

Mnogo je korisnije postaviti druga pitanja:

Zašto je aditiv dodat? Koliko je proizvod prerađen? Šta čini najveći deo sastava? Koliko ima šećera i soli? Da li nam taj proizvod zaista treba svakodnevno?

Paradoksalno, moguće je imati proizvod bez ijednog „strašnog E-broja“ koji je sastavljen uglavnom od šećera i masti.

Zato deklaraciju ne čitamo tražeći jednog negativca.

Čitamo celu priču.

Rok trajanja: „najbolje upotrebiti do“ i „upotrebljivo do“ nisu isto

Ova razlika je važna i zbog bezbednosti i zbog bacanja hrane.

Kod hrane koja zadržava karakteristična svojstva do određenog perioda koristi se oznaka „najbolje upotrebiti do“, dok se kod mikrobiološki brzo kvarljive hrane, koja nakon kraćeg vremena može predstavljati rizik, koristi „upotrebljivo do“.

Drugim rečima, to nisu samo dve formulacije iste stvari.

Kod „najbolje upotrebiti do“ govorimo prvenstveno o očuvanju kvaliteta.

Kod „upotrebljivo do“ datum je mnogo direktnije povezan sa bezbednom upotrebom hrane.

Ne preskačite uslove čuvanja

„Nakon otvaranja čuvati u frižideru.“

„Potrošiti u roku od tri dana.“

„Čuvati na suvom i hladnom mestu.“

Ove rečenice često deluju kao fusnota, ali mogu biti veoma važne.

Srpski pravilnik predviđa navođenje posebnih uslova čuvanja i, kada je potrebno, uslova i roka upotrebe nakon otvaranja.

To je naročito važno kod biljnih zamena za meso, svežeg tofua, namaza, biljnih napitaka i drugih proizvoda koji nakon otvaranja imaju mnogo kraći život nego dok su originalno zatvoreni.

Organsko? Tražite dokaz, a ne zelenu ambalažu

Prethodno smo govorili o razlici između organskog, bio, eko i natural proizvoda.

Ovde je dovoljno ponoviti jedno pravilo:

zelena ambalaža nije sertifikat.

Ako vam je organsko poreklo važno, tražite odgovarajuće oznake i informacije o sertifikaciji.

Isto važi i za druge tvrdnje.

Ne kupujte dizajn.

Čitajte podatke.

Beyond primer: kako bismo čitali proizvod?

Zamislimo da u rukama držimo neki Beyond proizvod.

Ako je u pitanju chia seme, prvo želimo da potvrdimo da zaista kupujemo ono što očekujemo — jednostavnu namirnicu.

Ako gledamo Beyond psilijum, interesovaće nas sadržaj vlakana, način upotrebe i preporuka za unos tečnosti.

Ako biramo između Beyond tofua, tempeha i seitana, onda ima smisla porediti proteine na 100 g, sadržaj soli, listu sastojaka i alergene. Kod seitana posebno ćemo obratiti pažnju na gluten, a kod sojinih proizvoda na soju.

Ako gledamo proizvod sa više sastojaka, onda krećemo od prvog sastojka i nastavljamo redom.

Ista logika radi praktično u celoj prodavnici.

Metoda od 60 sekundi za čitanje deklaracije

Ako ne želite da stojite pet minuta pored svake police, zapamtite ovaj redosled:

1. Pročitajte pravi naziv proizvoda.
2. Pogledajte prva tri do pet sastojaka.
3. Na 100 g uporedite šećere, proteine, so i, kada je navedeno, vlakna.
4. Proverite alergene, rok i uslove čuvanja.
5. Tek na kraju vratite se na tvrdnje sa prednje strane ambalaže i proverite da li sada i dalje zvuče jednako impresivno.

To je možda najkorisniji minut koji možete provesti u prodavnici.

Deklaracija nije tu da vam kaže šta „smete“ da jedete

Poenta čitanja deklaracije nije da hranu delimo na savršenu i zabranjenu.

Niti da se uplašimo svakog grama šećera, masti ili svakog nepoznatog naziva.

Poenta je informisana odluka.

Nekad ćete potpuno svesno kupiti čokoladu zato što želite čokoladu.

I to je sasvim druga situacija od kupovine proizvoda za koji ste verovali da je „zdravi voćni doručak“, a tek kod kuće shvatili da su među prvim sastojcima šećer i sirup.

Dobra deklaracija omogućava upravo to:

da znate šta birate.

Prednja strana pakovanja govori vam zašto proizvođač želi da kupite proizvod.

Deklaracija vam pomaže da procenite da li vi zaista želite da ga kupite.

I upravo zato nekoliko sekundi čitanja može promeniti način na koji gledate celu policu sa hranom.

FAQ – najčešća pitanja o deklaracijama hrane

Da li je prvi sastojak na deklaraciji onaj kojeg ima najviše?

Da. Sastojci se navode prema opadajućem redosledu mase u trenutku kada su korišćeni u proizvodnji. Zato prvi sastojci obično daju najbolju brzu sliku o osnovi proizvoda.

Da li „od kojih šećeri“ znači dodati šećer?

Ne. Ta vrednost obuhvata šećere prisutne u proizvodu, uključujući prirodno prisutne. Da biste proverili da li su dodati šećer ili zaslađujući sastojci, pogledajte listu sastojaka.

Da li treba porediti proizvode na 100 g ili po porciji?

Za brzo međusobno poređenje najpraktičnije je koristiti vrednosti na 100 g ili 100 ml. Propisi upravo tu osnovu koriste za standardno prikazivanje nutritivnih vrednosti.

Da li je proizvod sa manje kalorija automatski bolji?

Ne. Kalorijska vrednost je samo jedan podatak. Važni su sastav proizvoda, proteini, vlakna, vrste masti, šećeri, so i ukupna nutritivna vrednost.

Da li je kratak spisak sastojaka uvek znak kvalitetnog proizvoda?

Ne nužno. Važnije je koji se sastojci nalaze na listi nego koliko ih ukupno ima.

Da li su svi E-brojevi štetni?

Ne. E-broj je standardizovana oznaka prehrambenog aditiva. Prisustvo E-broja samo po sebi nije dovoljno da zaključimo da je proizvod nezdrav.

Zašto su neki sastojci napisani podebljano?

Najčešće zato što pripadaju sastojcima koji mogu izazvati alergije ili intolerancije. Propisi zahtevaju da budu jasno vizuelno izdvojeni od ostatka liste sastojaka.

Šta prvo treba pogledati kada nemamo vremena?

Prvo pročitajte naziv proizvoda i prva tri do pet sastojaka. Zatim pogledajte šećere, proteine i so na 100 g, a kod proizvoda kod kojih je relevantno i vlakna. Već ste za dvadesetak sekundi dobili vrlo korisnu sliku.